''Jao što ste mi falili, nisam vas vidio stoljećima.'' sprdao se Mark. ''U jebote što ste ostarili.'' Pokušavajući biti ozbiljan počeo je prebirati po Sammynoj kosi.
''Maaaarkkkk!'' zarežala je.
''Izvini, samo sam pregledavao imaš li sijedih. Učinilo mi se da sam vidio jednu.''
''Aham, odi na pregled za vid. Imam ti ja vezu.'' Odbrusila mu je i izbeljila se.
''Odlično. Imaš vezu samo za pregled il' i za kupnju naočala?''
''Ma dobiješ sve.''
''Aaa, super, možda se sad prestanem zabijat u stupove.''
''Ne, to nije stvar tvog vida, to je tebi u duši. Kako bi ti živio da se bar jednom dnevno ne zabiješ u neki stup?''
''Vjerojatno... NORMALNO?''
''Ne znam baš... Bila bi to jedna velika promjena. Ne smiješ se tako naglo mijenjat.''
''Da. Ipak, nebi mogao živjet bez toga. Imaš ti pravo. Ne smiješ se tako naglo mijenjat..'' rekao je sam sebi i na kraju pukao od smijeha.
''Oke vas dvoje. Dosta!'' zaderala se Katie i prekinula njih dvoje.
''Znate šta, meni je dosadno ovdje. Mogli smo opet negdje?'' upitala sam
''Jedino ako ti ispod kuće, na stablu, umjesto kruške rastu novci. Onda može!'' rekao mi je Tom.
''Nema se para. A ionako za dva mjeseca idemo u Hrvatsku.'' Oglasio se i Andy.
''A i mislim da je nakon onog hotela u Ontariu svim ostalim hotelima u Americi poslana naša slika uz upozorenje: Ne primajte ove ljude u svoj hotel! Pogubni po život!'' Smijala se Lizzie.
''Da, imaš pravo. Ali ajmo nešto zabavno radit.'' Rekla sam.
''Evo, samo sekundu.'' Zavikala je Katie i već se spustila u prednji dio dvorišta, kako smo mi bili u njenom vrtu. Došla je za minutu s velikom gumom iz koje se izlijevala voda.
''SURPRISEE!!'' rekla je i počela zalijevati po nama. Nismo se ni snašli već smo bili mokri do gole kože.
''Ok. OVO JE RAT!'' zavikao je Bill.
''U kojem sam ja pobjednica, jer kako vidite iz priloženog, jedino JA imam oružje.''
''Ne zadugo.'' Rekao je Tom i otrčao do naše kuće. Preko ceste je vukao upaljenu gumu s vodom. Auti su svirali i ljudi su vikali, ali ovaj je naumio pokazati Katie da nije jedina koja ima oružje. Došao joj je s leđa i odmaknuo majicu od tijela. Samo je naslonio gumu i pustio vodu da curi niz njena leđa, sve do nogu.
''TOOOOOOOOOOOOMMMMMM!!!!!!!'' zaurlala je, doduše nakon dvije minute, dok je shvatila što se događa, i potrčala za njim. On je jurio ponovno preko ceste do kuće i usput prao auta, a kako je bilo ljeto, ljudi su imali otvorene prozore.
''Besplatno pranje auta, vanjsko i unutarnje, uz dodatno BESPLATNO tuširanje. Jest da je voda malo hladna, ali nemorate vodu kod kuće trošit.'' Vikao je uz smijeh, a Katie više nije mogla trčat od smijeha.
''Koji si ti debil. Čovjek se ne može pošteno naljutit na tebe.''
''To mi je u krviiiii!'' počeo se derati dok je još uvijek trčao da spremi gumu.
''Vidim, vidim.'' Vikala je preko ceste.
Vratila se, a i Tom je za par minuta, dok je spremio gumu.
''Evo vas dvoje ratnika.'' Sprdao se Bill
''Aha. Muči ti.'' Krenuo mu je odbrusiti. Odmah sam krenula po Katinu gumu. ''Doživjet ćeš ti ratova. U svakom smislu.'' Nasmijao se a ja sam ležerno upalila vodu i počela ga zalijevat, kao, ups, nisam ja.
''Obećao si!'' zaderala sam se pokušavajući nadglasati njegovo vrištanje.
''OPROSTII!'' derao se trčeći preko čitavog Katinog vrta. ''Neću više!''
''Aha, dokad?!'' povikala sam sarkastično.
''Do...ekskurzije!!!'' došao je do mene i pokušao mi oteti gumu iz ruke.
''Obećaješ?'' bilo je to poprilično vremena, za njega.
''Da.'' Rekao je odahnuvši kada sam zatvorila vodu. ''Hvala ti.'' Pao je na tlo.
Krenula sam ga prekoračiti i, usput, kao slučajno, nagazila na njega. ''Ups.'' Izbeljila sam mu se.
Taman kad sam zadnjom nogom prelazila preko njega povukao me i pala sam na njega, mokrog. Još me snažno zagrlio pa sam i ja uskoro bila mokra koliko i on.

Nakon čitavog 'vodenog showa' prvo smo se svi otišli osušiti i presvući a onda smo odlučili otići u kino. A to nas je koštalo kao jedno malo putovanje. Dečki su inzistirali na kokicama, piću i bombonima. Još prijevoz do grada i ulaznice...
Film nikome nije bio pretjerano zanimljiv, pa su se oni, kako smo sjedili u dva različita reda, počeli gađati kokicama. Kosa mi je bila prepuna kokica, a poslije sam našla i jedan M&M bombon. Andy i Mark su vodili bitku, a kada bi slučajno pogodili Sammy ona bi pošizila i usred kina se digla na noge i počela derati na njih. Kada se to ponovilo već stoti put progurala se kraj svih ljudi do jedno pa onda i do drugog i oboma im sasula sve kokice na glavu. Izgledali su poput božićnih jelki posutih umjetnim snijegom.
''99 ways to dieee. And one of 'em r POPCORNSSSSS!!'' zaderala se preko cijelog kina. A onda je uletio čuvar i doslovno je iznio iz kina. A kad se Tom pobunio, iznijelo je i njega. Onda su se Andy i Mark nastavili gađati pa je i njih izbacilo. Lizzie i Katie su se počele histerično smijati nečemu, ali one su dobrovoljno izašle. Kako su čuvari shvatili da smo i Bill i ja s njima, upitali su i nas želimo li napustiti dvoranu. Mi smo ostali sjediti, i tek onda shvatili koji smo film gledali. The Butterfly Effect. Uživjeli smo se u film, jer je bio poprilično zanimljiv, a i dok smo bili na Floridi čitali smo kritike za taj film. Cijeli film sam bila naježena. Film je trajao nekih 1ipo sat. Kad je završio, izašli smo van još uvijek pod dojmom filma, a oni su nas čekali ispred ulaza u nekom kafiću.

''A napokon.'' Mark je bacio neke papiriće kao konfet u zrak.
''Mogli ste izaći za nama.'' gunđala je Lizzie.
''Film je bio predobar! Baš ste budale što ste izašli.'' rekla sam.
''Nismo mi izašli, nas je izbacilo. Velika razlika!'' naglasio je Tom.
''Svejedno. Usput, hvala na kokicama.'' Svi su se nasmijali.
''Bar nešto pozitivno proizašlo iz našeg gađanja.'' zaključio je Andy.

Ujutro sam prva bila budna. Pogledala sam na sat. 6 sati. Pokušala sam ponovno zaspat, ali nije me išlo. Ustala sam se, umila se, oprala zube, istuširala sam se i obukla. Obukla sam najdraže, žute hlače, crvenu majicu na Mickey Mouse-a i zelene starke. Dok sam se obukla i oni su se ustali.
Nastala je totalna zbrka oko organizacije. Jednostavno nismo bili sposobni za to. Sudarali smo se po hodnicima, trčali i provjeravali zadnje sitnice kao muhe bez glave. Ona malena curica nas je samo prestrašeno promatrala sa vrata svoje sobe grlieći nekog čupavog plišića.
Spustili smo se u predvorje i poredali svoje kofere u kolonu. Potpuno smo odsjekli jedan dio predvorja od drugog. Podigli smo 'Floridski zid'.

Lizzie je predala ključeve naših soba na recepciju. ''Usput, u sobi 67 se dogodila nezgoda. Mislim da vam nešto nije uredu s instalacijama.''
''Kakva nezgoda?!'' povikao je recepcionar za nama, ali mi smo već bili na izlazu.

Odmah smo uhvatili taksije, opet četiri - dva za naše stvari, dva za nas.
Mahala sam Disneylandu dok smo se vozili pokraj njega. Mogu se kladiti da sam vidjela Mickeya kako mi je odmahnuo!
Brzo smo stigli na aerodrom i ja sam odmah problijedjela.

Bill me uhvatio za ruku. ''Ne brini se. Ima kisika.''
''Aha...'' promucala sam.

Sjela sam opet kraj Billa.
''Kisik. Tu je. Moj, tvoj, susjedov... Ima dovoljno.'' sprdao se Bill
''Da. Samo se ti sprdaj. Kad mene infarkt strefi, smijat ćeš se i bolje.'' rekla sam.
''A daaj. Neće ti bit ništa. Kako smo došli ovde, tako ćemo i doma.'' smirivao me.
Let je započeo.
''O ne. STRIKOOO! Spasi mee! Bill. Bill?!'' drmnula sam ga, a on se trznuo. Bio je stavio mp3 u uši.
''Ha?'' Skinuo je slušalice s ušiju.
''E neš. Ne, ne. No mp3. Forbbiden.''
''Uz uvjet da ti ne paničariš toliko.''
''Ummmmmm...''
''A çunçe moje. Oke. Evo, nemaa.'' Izgasio je mp3 i omotao slušalice oko njega.
''Dankee.'' rekla sam i poljubila ga nespretno preko naslona za ruke.
''Bolje?'' upitao me.
''Zapravo...ne.'' rekla sam i ponovo počela paničariti.
Podignuo je naslonjač i približio me k sebi.
''Sad?''
''Mmm.... Možda.''
Sad me približio još više i poljubio. ''Saaaad?''
''Umm. Da.''
''E lijepo. Sad prestani paničarit i spavaj.''
Naslonila sam glavu na njegovo rame. ''Mislim da neće bit problema.'' nasmijala sam se i stvarno zaspala.

Sanjala sam oblake i na njima one zastrašujuće klaunove. Proganjali su me i ja sam bježala skačući s oblaka na oblak. Zatim je ispred mene proletio avion na kojem je gigantskim slovima pisalo 'Florida' i skoro me pokupio. Izgubila sam ravnotežu i propala u oblak. Našla sam se na nekoj livadi, ali od magle nisam vidjela puno. Okrenula sam se i vidjela more. Počela sam plivati i doplivala sam do nekog malog otočića. Ništa mi nije bilo jasno. Zbunjeno sam još lutala po snu kada se scena promijetila i našla sam se u avionu. Spavala sam, a Bill me budio. Avion je padao.

''Sophie...'' dozivao me Bill. ''Sophie?''
''Aaaa! Avion padaaa!''Još pod dojmom sna sam počela vrištati.
''Sophie, avion ne pada!''
''Kako znaš?'' upitala sam prestrašeno.
''Jer smo sletjeli?'' rekao je i nasmijao se.

Izašli smo iz aviona i ponovo je slijedila procedura mog ljubljenja tla. Dočekali su nas Georg i roditelji svih ostalih. Izgrlili smo se, a to nas je tako zabavljalo da smo se iz fore počeli i međusobno grliti.
Ukrcali smo se u auta i cijela je kolona krenula prema Franklinu. Izgledali smo kao predsjednička pratnja. Nisam mogla dočekati doći natrag. Ipak, kod kuće je najljepše. Kako smo se rastajali tako smo si mahali kroz prozor. Posljednju sam pozdravila Katie prije no što sam ušla u kuću.

''Kako je dobro vratiti se!'' povikala sam i odmah zavirila u hladnjak jer sam bila očajno gladna.
Tom me gledao s vrata. ''Prasice.'' Zezao me dok sam ja rezala salamu i kruh.
Izbeljila sam mu se. ''Nemoj slučajno tražiti malo!'' priprijetila sam mu nožem.
''A daj...Baš sam gladan.'' Primakao mi se. ''Dobro, neću tražiti malo. Tražit ću puuuno!'' Zgrabio je sve što sam narezala i složio si sendvič.
''Tom! Vraćaj to! MOJE!!!'' počela sam trčati za njim i sendvičem po kući.
''Znate, djeco, nimalo mi niste falili.'' Georg je promatrao naše proganjanje.
''Volimo i mi tebe!'' povikala sam mu, još u trku za Tomom.

Kuća je izgledala uredno prije no što smo došli. Ali sada je izgledala kao da je ponovljen napad na Hirošimu. Georg se samo ogledao oko sebe. Sjeo je i nastavio nas gledati u nevjerici, nije očekivao da to njegova 'dobra dječica' to mogu napraviti.

''OK!'' povikao je zaustavivši nas. ''Ovo izgleda kao Hirošima!''
''Prije ili poslje?'' Nacerila sam se.
''Sophie.'' Prekorio me. ''Natjerat ću te da sve središ.''
''Uuuu...Georg je nešto opasan.'' Rugao se Tom.
''Tom! Vi ste, blizanci, stvarno nemogući.''
''Kad će večera?'' upitala sam iznenada.
''Lazanje???'' Tom ga je pogledao u iščekivanju.
''Ok, što se upravo dogodilo? Kad smo mi prešli na temu jela?'' Stajao je zbunjeno a Tom i ja smo već ponovno pretraživali hladnjak. Našli smo paket smrznutih lazanja i pratili upute za spremanje.
''Temperatura od 180°? Kako se to postavi?'' Tražila sam nekakvu naznaku na pećnici.
Georg se progurao pokraj nas. ''Dajte mi to.'' Brzo je sve namjestio i lazanje su se grijale. ''Postavite stol.'' Rekao je uz izdah. Čuli smo ga kako je promrmljao za sebe: ''Prestar sam ja za ovo...''
Nasmijali smo se i krenuli po tanjure i pribor.

''Gotovo!'' povikao je Georg nakon pola sata.
Cijelu je kuću već ispunio miris lazanja i Tom i ja smo slinili nad tanjurima pogleda prikovanog za pećnicu. Georg je uzeo rukavicu i izvadio lazanje na stol. Lijepo nam je podijelio svakome po komad, a mi smo navalili kao da nismo ništa jeli ovih tjedan dana.

''Onda? Kako vam je bilo?'' upitao je.
''Mhmm!'' promrmljao je Tom među zalogajem. ''Odlično!''
''Tomu je često falilo zraka.'' Značajno sam se nasmiješila prema njemu.
''A nije da si ga i ti imala na pretek.'' uzvratio je udarac
''Da, ali sam ga barem imala više od tebe.'' izbeljila sam mu se
Taman kad mi je nešto krenuo reći Georg ga je prekinuo.
''Vi ste nemogući. Ja idem, posao zove.'' rekao je s oduškom ''*Hvala Bogu*.'' ovo je rekao malo tiše. Ja i Tom smo se samo nasmijali.

Georg je ubrzo otišao i nas dvoje smo ostali sami u cijeloj onog ogromnoj kući.

''Kako ćemo mi sami živjet u novoj kući. Neće bit zabavno.'' rekla sam iznenada.
''Ali, mi nećemo bit sami. Mogu se kladit da će Bill bit 24/7 kod nas.''
''Khmm. A kao Sammy neće cijelo vrijeme bit s nama u kući?''
''Da. Ahm. Dobro, dosta. Nećemo o ovome. Idemo, druga tema. Hmmm. Kako si?'' rekao je i puknuo od smijeha kad je shvatio kako je glupo pitanje postavio.
''Oke, svijestan si koje je ovo glupo pitanje bilo, jel da?''
''Da. Nego, ajmo mozgu, smisli ti temu. Da čujem.''
''Moj mozak, umm, baterije, prazno, dućan zatvoren. Ne ide baš...''
''Agrh. Ajde oke, ja ću.'' rekao je i namjestio neku smiješnu pozu razmišljanja da sam pala na pod.''Idemo van?''
''Zvat ćemo ostale?'' upitala sam
''Da. Ajde ti nazovi Sammy, Katie i Lizzie, a ja ću ostale.'' Rekao je i počeo birati Andyev broj na telefonu. Slijedila sam upute i okrenula Lizziin broj.
Za 10-ak minuta svi smo ponovno bili skupa.

Ležala sam na svom ručniku za plažu u duginim bojama i sunčala se. Iz Lizzinog iPoda mi je treštao The Fray. Kimala sam glavom u ritmu dok sam rješavala križaljku. Katie i Lizzie su preko okvira naočala škicavale dečke koji su prolazili kraj nas. Sammy se 'utapala' u bazenu s Tomom, Andyjem i Markom, a Bill je otišao svima nešto za piti u obližnju trafiku.

''Evo.'' rekao je Bill vrativši se s punom vrećicom. ''Nisam mogao odoljeti ovom sladoledu pa sam ga kupio.'' rekao je i položio hladan sladoled na moja zagrijana leđa.
''Aaaaa!'' vrisnula sam, strgnula slušalice sa ušiju i munjevito makla sladoled s leđa. ''Nisi normalan! Sad ću ga cijelog pojesti, tebi neću ništa dati! HA!'' zgrabila sam plastičnu žlicu koju je također kupio i zagrabila u sladoled.
''Mmm...molim te.'' gledao je kako jedem sladoled. ''Daj mi malo.'' Ostalo mi je malo sladoleda na usnama pa me poljubio.
''Ok...ja se idem utopit.'' zgadila se Katie.
''Da, super ste mi vas dvoje, ali dajte ostavite te ljigavosti kod kuće.'' Lizzie je otišla za Katie u bazen.
''Više mjesta za mene.'' nasmijao se Bill i zavalio preko njihovih ručnika.

Cijeli dan smo proveli na bazenu. Tom i ja smo odbili svaku vrstu proslave, dijelom zbog toga što nam stvarno nije bilo do toga, a i dijelom zbog toga što smo znali da će najvjerojatnije prerasti u opću katastrofu.
Iskupala sam se kao nikada, ali nedostajalo mi je more pa smo odlučili otputovati u Jacksonville jednog od naredih dana.
Bilo je vraški vruće, gotovo pa su nas opsjedale fatamorgane: svuda su nam se pričinjali klimatski uređaji. Podigla sam svaki pojedini pramen kose u rep. Izgledala sam blesavo sa negdje 50-ak špangica u kosi, ali nije me bilo briga.
Krenuli smo u obilazak ostatka grada. Opet smo se, standardno, glupirali i previše privlačili pozornost. Slikali smo se na svakom mogućem kutku, kraj svakog stupa, a Lizzie je čak uhvatila neke kineske turiste i umolila ih da se slikaju s njom. S oduševljenjem su prihvatili.
Predvečer smo sjeli u neku pizzeriju i naručili dvije jumbo pizze. Dečki su pojeli svoju, i još dvije kriške naše pizze. Bill se umoljavao da mu dam još svoj komad.

''Samo ako češ se ujutro u 5 sati probuditi i ić trčati.'' uvjetovala sam. Odmah je odustao.

Taxijem smo se vratili do hotela gdje smo na recepciji uzeli DVD Pirati s Kariba: Prokletstvo Crnog Bisera.
Svi smo već sto puta odgledali taj film, ali svaki put nam je bio urnebesno smiješan. Smjestili smo se u sobu dečkiju jer su oni imali TV, i ubacili film u DVD. Zaspala sam na pola filma.
Probudila sam se u Billovom krilu.

''Jel film već gotov?'' upitala sam razbuđujući se.
''Ššššššššš.'' ušutkali su me svi i odmah sam znala da gledaju završnu scenu.

Obgrlila sam Billa rukom i ponovno počela pratiti film.

Film je završio, a mi smo još buljili u ekran. Trgnuli smo se i izgasili DVD. Tom i Sammy su otišli vratiti film, a usput su se 'izgubili' pa ih nije bilo neko vrijeme. Mi ostali smo opet sjedili na hodniku i pričali. Onda se Katie sjetila da je ponijela Twister. Svi smo se poredali i počeli igrati.

''Lijeva ruka na...plavo'' Igrali smo već pola sata i bio je moj red. Tom i Sammy su se u međuvremenu vratili.

Uspješno sam postavila ruku na plavo, ali mi je zbog bivše slomljenosti popustila i izgubila sam ravnotežu. Pala sam, a zbog zapetljanosti pali su i ostali.

''Au...'' pridržavala sam se za lijevu ruku. Počela sam ju masirati.
''Jesi dobro?'' pitali su me uglas.
''Ma samo...posljedice jednom slomljene ruke. Samo vi nastavite igrati, ja ću vam vrtjeti.

Nakon što su se svi polomili, shavitli smo da je igra prebrutalna i prestali smo je igrati. Sjedili smo i piljili u zid. Nije nam bilo dosadno, samo smo bili uspavani, ali nam se nije baš išlo spavati. Nakon prosjedenih sat vremena došli smo na ideju da odemo van, u klub. Zamijetili smo ga prije par dana tijekom obilaska. Spremili smo se u najkraćem mogućem roku i krenuli u klub.
Platili smo ulazak i smjestili se u veliki separe. Naručili smo piće i počeli upijati atmosferu. Uskoro smo se svi razbacivali po plesnom podiju ispresijecanim crvenim, žutim, zelenim, plavim, rozim...raznim svijetlima. Redao de hit za hitom i cijelu večer nismo stali plesati. Prekrasna formula za dobar san.

Kasno navečer vratili smo se u hotel i zaputili prema sobama. Krenuli smo spavati, i svi su zaspali osim mene. Izašla sam na prozor i zamijetila Andyja na susjednom.

''Hej, ne ide te spavanje?''
''Tako mi se spava, ali nikako ne mogu zaspat.'' Protrljao je umorno lice.
''Amo kucat ljudima na vrata!'' predložila sam
''Nađemo se na hodniku.'' Došaptao mi je i šmugnuo u sobu.

Kao mala dijeca koja usred noći kradu slatkiše, Andy i ja smo jedva dočekali lift. Dok je on kucao i vikao 'Room Service', ja sam čuvala lift da slučajno ne ode. Kada bi pokucao, Andy bi jurio do lifta kao lud. Jednom sam mu slučajno otišla s liftom, pa me morao stepenicama hvatati po hotelu. Kada smo se napokon sreli, bio je crven i uspuhan od trčanja.

''Ja idem spavati.'' odlučio je i sjeo na pod lifta.
Vrata su se otvorila na našem katu i izgurali smo se van.
''Laku noć.'' pozdravila sam ga dok je ključem pronalazo bravu u vratima svoje sobe.

Zavalila sam se u krevet do Sammy i neko vrijeme piljila kroz prozor. Pokušala sam zaspati, ali smetala mi je prejaka svijetlost s prozora. Pridigla sam se i zabuljila u pun Mjesec. Spustila sam rolete i vratila se u krevet. Zaspala sam u roku sekunde.

***

''Kako mi ovo ide živce!'' gunđao je Andy.

Hvatali smo taksi. Već pola sata. Stajali smo na cesti pred hotelom i dozivali taksi, ali svaki put bi nam ga netko 'ukrao'. Bili smo nakrcani svojim ruksacima u koje smo spremili stvari za plažu. Namjeravali smo otići u Jacksonville, što nam zadnjih pola sata baš nije uspjevalo.
Vrućina je bila nepodnošljiva. Samo u hladu je, ja mislim, bilo 30°.

''E nećeš!'' Katie je poživčanila i počela nemilosrdno trčati za taksijem. Sammy joj se pridružila, i tako su one, zajedničkim snagama, uhvatile dva taksija.
Tom, Lizzie, Mark i ja smo sjeli u jedan, a ostali u drugi taksi.

''Kamo?'' upitao nas je simpatičan stariji taksist pogledavši nas u retrovizoru.
''Jacksonville.'' rekli smo Tom i ja uglas.

Nakom sat i pol vožnje, koja je zbog vrućine bila jedva izdržljiva, stigli smo u Jacksonville. Svi su odmah izjurili iz auta pa je na meni ostalo da platim.
''Hvala vam. Bok!'' pozdravila sam vozača koji se zatim odvezao.

Utrkivali smo se do plaže i skoro polomili na uskim stepenicama koje su vodile do nje. Andy i Mark su ih, naravno, zaobišli, i klizali se padinom kraj njih. Bacili smo svoje stvari i odmah otrčali u more, što zbog vrućine, što zbog toga jer nismo mogli dočekati. Voljela sam takvu atmosferu. Šumovi mora, zapljeskivanje valova u obalu, ispresjecano žamorom ljudi na plaži. Miris mora i pokoju krik galebova savršeno su upotpunjivali atmosferu.
Bacila sam se u vodu i duboko zaronila. Napokon - čista, hladna, slana voda... Bez trunčice klora. Pusti klor mi je potpuno uništio kosu! Izronila sam i ostala plutati na leđima. Najednom me netko povukao za nogu pa sam potonula.

''Sammy!! Zlo malo!'' plivala sam za njom kako bi joj vratila. ''Mrtva si.'' Kad sam napokon doplivala do nje, vratila sam joj. Potopila sam ju možda malo više nego ona mene.
''AAAAAA! UGUŠIT ĆEŠ ME! KISIIIKK!'' Kad je rekla ovo 'kisik' prestala sam ju potapati i prasnula u smijeh.
''TI SE SMIJEŠ!?'' urlala je na mene.
''Mah.. zaboravi. Idemo van.''
''O ne. Ne dok ti ne vratim.''
''Oke. Ajde vraćaj.'' Potopila me na sekundu i pustila da izronim
''Ummm, sad idemo van!'' rekla sam i zaputila se prema plaži.
Izašle smo van. Bile smo same, na našem mjestu jer su ostali bili u moru.
Okrenula sam se na leđa i sa iPodom u ušima zaspala. Nisam baš odmah zaspala ali bila sam na rubu sna kada se neka mokra masa svalila na mene.

''Alo, momak! Nemoj mi tu napastvovati sestru!'' vikao je Tom na Billa.
''DIJETA!!!!'' zavrištala sam i svalila ga s leđa. ''Moraš hitno na dijetu.'' Rekla sam vraćajući zrak koji mi je izbio iz pluća. Svi su se počeli smijati.
''Nisam ja debeo, ja samo imam teške kosti.'' Izbeljio mi se.
''Ma šalim se!'' povikala sam i pogodila ga šakom kamenčića.
''Hej, aj me zakopajte!'' zahtijevao je Mark.
''Možemo? Dopuštaš nam?'' provjeravao je Andy za svaki slučaj.
''Da.''potvrdio je ovaj i legao na šljunak.
''Ok, samo sam provjeravao.'' Zločesto se nasmijao i počeo ga zatrpavati. Svi smo mu se pridružili.

Zatrpavali smo ga sa svake strane i svi smo bili prašnjavi. Pola šljunka s plaže bilo je na Marku. Ubrzo nam je dosadilo i sunce nas je upeklo pa smo se odlučili okupati. Svi smo otišli u more i potpuno zaboravili na Marka.
''Heeeej?!?!! Mene ste zaboravili!'' vikao je. Pokušao se ustati ali težina šljunka na njemu ga je pritiskala nazad. ''Mogli ste mi barem namazati lice da ne izgorim!'' smijao se sam sebi.
''UPOMOĆ!'' zapomagao je i moljakao prolaznike da ga otkopaju. Naravno, nijedan čovijek nije toliko lud da se zaustavi i otkopa ga.

Nakon sat vremena, kad je ovaj već bio reš pečen, sjetili smo se da smo ga ostavili na plaži.
''MARK!'' odjednom sam viknula
''I što s nj... UPS. Mora da se već rastopio tamo.'' rekao je Tom i zaplivao prema obali
Došli smo do njega, i otkopali ga. Nije bio sposoban za ustat, pa su ga Andy i Bill skupa odnjeli do taksija, koji je začudo stao prvi put. Odvezli smo se do hotela i zalili Marka 'sviježom' vodom iz tuša. Dali mu da se napije hladne vode, i on je za par sati došao k sebi.
''Jesam vam već zahvalio na ovom lijepom iskustvu?!'' rekao je sarkastično i podignuo jednu obrvu.
''Mislim da jesi...'' rekla je Lizzie. ''A jesmo se mi već ispričali?''
''Jeste.''
''E, pa onda smo 'kvit'!'' zaključio je Andy i potapšao ga po obrazu.
''Auujoooj! Peče, kretenu!'' povikao je i otrčao se umiti u wc.
''Ja imam ideju.'' rekla je Sammy i otišla. Vratila se za pet minuti sa jogurtom.
''NEĆEŠ!'' povikao je Mark naslučujući.
''O, hoću. Mark, kako misliš da te prestane peći? Uostalom, dobro je za ten.''
''Ti to meni da imam loš ten?!''
''Ma šalim se, budalo.'' rekla je i počela ga mazati jogurtom.
''Nisi normalnaa! Kako ću ja igdje s JOGURTOM na licu, ha? Ha?!'' paničario je ovaj kad ga je namazala.
''Pa ionako nećeš nigdje! Gdje ti misliš s tim ispečenim, pardon, REŠ PEČENIM licem!?'' povikala je Sammy.
''Umm. Baš se pitam tko je kriv za moje REŠ PEČENO lice?''
''Znam ja, sigurno onaj djed što je sjedio kod nas na plaži. Kažem ti, pogledom ti je lice spržio. Vidio sam ja to.'' rekao je Bill, pokušavajući bit ozbiljan.
''Daaa. Vidio sam i ja. Stari zna crnu magiju, ma sto posto!'' Mark je sarkastičnim tonom odvratio.
''Pa vidiš kako sam ja pametan. Sad da nema mene, nebi znao ko ti je facu reširo.'' Ovaj put se nije mogao suzdržat od smijeha.
''Amm. I, što sad kad nemožemo van?'' upitao je Tom.
''A što i ostale večeri. Hodnik.'' rekla sam.
''KHM! Ja - YOGURT MAN! Di ću ja ovakav?!'' žalio se Mark.
''Ajde, neće te nitko vidjeti, ionako smo sami na ovom katu.'' rekla mu je Lizzie.
Izišli smo van, i kao za vraga, tu večer su u hotel došli gosti, koji su, pogodite, imali sobu nasuprot naše.
''Aaaaa!'' povikala je mala curica koja je s roditeljima bila u toj sobi. ''Mama, neki yogurt čovjek je tuuuu!'' mala je zvala mamu.
Žena je zbunjeno gledala u Marka koji se izgubio u sobu.''Sve je uredu, dušo. To je on malo uranio s maškarama.'' rekla je žena koja se ogledavala za vratima Markove sobe.
''Ne brini se.'' obratila joj se Lizzie. ''Sutra mi idemo pa-pa.''
''D...dobro.'' rekla je malena i pobjegla u sobu.
''Slatkica.'' prokomentirao je Andy dok su se njeni uvojci gubili iza vrata.
Katie se ustala i povukla hlače da joj ne spadnu. ''Sophie, oćeš mi oprat kosu?'' upitala me.
''Ok.'' Skočila sam na noge i krenula s njom u sobu.
''Hvataj šampon!'' rekla je dobacujući mi svoj šampon iz kofera.
''Mmm...Lijepo miriše.'' Kako sam pritisnula bočicu malo mi je šampona iskapalo na tapet. ''A, ups. Nije da mu nije trebalo.''
Katie je kleknula i nagnula se nad kadu. Pustila sam vodu iz tuša i namjestila je na toplo. Dok sam joj zalijevala smeđu kosu malo sam se zanijela i smočila joj pola majice.
''Sophie!'' zavrištala je i okrenula se prema meni. Kako je zamahnula kosom s koje se cijedila voda smočila mi je starke.

Na kraju je to pranje kose završilo tuširanjem. Čitav wc je bio mokar, zidovi, sve. Dio vode je prodro u sobu pa je pola tapeta bilo mokro. Nabacale smo ručnike preko toga i počele plesati po njima da upiju vodu. Sve bi to bilo super da sam joj ja uspjela oprati kosu. Još joj je bila zapjenjena, našamponirana. U plesu je izgubila ravnotežu pa se oslonila na mene i zapjenila pola moje glave.
''Katie! Daj da ti isperem kosu!'' gurala sam ju natrag u wc.
''Sretno s tim.'' Nasmijala se.
Krenula sam joj isprati kosu, ali sam očito pustila prevruću vodu pa mi je istrgnula tuš iz ruke i okrenula ga uvis, prema meni. Naglo smo dobili fontanu u sobi. Voda mi je pljuštala ravno u lice. Počela sam vrištati.
''Šta se dešava?!'' Ja sam još uvijek vrištala kada je ostatak društva upao u sobu. ''Jeste vi normalne?! Sve je mokro!''
''Ma uopće nismo primjetile!'' izderala sam se okrečući tuš prema njima. Uskoro su se i oni pridružili našoj 'mokroj' zabavi.

Sutradan smo išli natrag doma. Prebrzo je prošlo.

Spremili smo sve stvari, a to nam je oduzelo par sati jer je pola mojih stvari bilo kod drugih osoba. Tom mi je čak vratio moju četkicu za zube koju sam očito ostavila u njihovoj sobi. Smiješno je bilo kada smo mi dečkima vraćale njihove stvari. Uglavnom sam ih vraćala ja. Tomu sam bila uzela par košulja, a jednu sam čak bila posudila od Andyja.
Na kraju smo morale sjest na kofere da bi ih zatvorili. Sve smo ih spremili kod dečkiju u sobu jer je naša bila totalno mokra i nismo htjele naše dragocijene stvari izlagati riziku močenja. Jedva da su se mogli kretati po sobi od naših kofera. Također smo spavale u njihovoj sobi jer ova nije bila ni za spavanje. Pregledale smo ju još jednom i zaključale.
''Šta ćemo večeras? Zadnja večer. Šmrc, šmrc. Kako tužno.'' sprdao se Bill
''Znaš ti što ćeš.'' Tom je provocirao
''Bracooo, na kojem smo mi ono katu?'' pitala sam
''Hmmm. 5., valjda. Zašto?''
''Pa, nadam se da znaš letjeti. JER ĆU TE IZBACIT VAN KROZ ZATVORENI PROZOR U ONO ŽBUNJE DOLJE! Vidiš ga. Ne? Otvori prozor pa pogledaj.'' zlobno sam se nasmijala
''N-n-nebi hva-a-ala.'' mucao je uzmičući od mene preko sobe.
''Dosta!'' šizili su svi.
''Ali, ona mene hoće kroz proooozor izbacit van.'' rekao je Tom s nevinim izrazom lica
''Nee. Predomislila sam se.''
''Hvala Bogu!'' rekao je
''UBIT ĆU TE!'' zaderala sam se i počela trčat za njim. Izletio je van iz sobe i naletio na onu ženu s recepcije. Stao je, a ja sam mu se zaljepila u leđa.
''Opet vi!!!''
''Ali, sutra idemo. Završni party?''
''Bit će vama završna večer. U sobee!!''
''Da, sigurno je jako naporno radit u hotelu. Shvaćamo mi, ne brinite.''
''U SOBEE!!!'' ponovno je zaurlala
''Ureeedu. Idemo.'' rekli smo
Ušli smo u sobu i odmah sam Toma bacila na krevet i ugušila s onim jastucima.
Još smo neko vrijeme pričali, i još smo jednom ja i Tom optrčali sobu i polomili se preko kofera zbog njegovih provokacija. Gledali smo Discovery na TV-u i trudili se biti, tj. izgledati pametno, ali nije nam išlo. Gužvali smo se po krevetima i neprestano gurali, a Sammy je, kako je bila na rubu, par puta pala na pod. A Mark je jednom zaglavio između kreveta i Sammyinog kofera.

Kasnije smo skoro svi pozaspali, samo su Andy i Lizzie nastavili konverzaciju o nekoj video igrici u koju su bili uživljeni.

Ujutro me probudio cvrkut ptica. Izvukla sam se iz toplog kreveta i otišla na prozor. Nagela sam se kroz prozor gledajući van.

''Ok, nemoj ispasti kroz prozor!'' povikao mi je Bill sa susjednog prozora.
''Hmm...Potrudit ću se ja.'' Nasmijala sam se. ''Jesu ostali budni?''
''Ti to ozbiljno?!'' upitao je sarkastično.
''Kako me živciraju ove ptice. ZAŠUTITE!'' zaderala sam se.
''Andy će te ubiti. Upravo si ga probudila.''
''Sophie, majke mi moje, bacit ću te kroz taj prozor.'' Andy se pojavio na prozoru.
''Nisam to bila ja! Ona...ona dolje! Vidiš je?'' pokazala sam na neku curu na cesti.
''Aha, baš.'' povukao se.
Sammy se pojavila na prozoru baš kad je Tom provirio glavom. ''Jutro.'' Nasmiješili su se jedno drugom.
''Ajooooj...'' prasnula sam u smijeh. ''Kako ste slatki!''
''O, Bože, idem ja, bolje.'' Sammy je krenula ući u sobu ali sam je povukla natrag.
Zato se Lizzie progurala kraj nas. ''Andy! Hoću revanš sinoćnje utakmice!'' povikala je.
Andy se ponovo pojavio na prozoru. ''Znaš da ću te opet pobijediti.''
''Vidjet ćemo još.'' nasmijala se.
Mark je progurao glavu kroz ono malo prostora što je ostalo. ''Ok, još nam fali Katie.''
''Evo mee!'' povikala je ona i provukla svoju čupavu glavu.
''Ok, neznam kako ću se ja ikad odvojiti od ovog prozora. Praktički ste me zalemili za njega.'' Povikala sam na njih mučeći se pod njihovom cjelokupnom težinom.
''A što? Ti bi se zalemila za Billa?'' doviknuo je Tom.
''Ooooo...ovo je bilo niskoo...'' začulo se par povika.
''Tom...kad se odlijepim od prozora. SAVJETUJEM TI DA TRČIŠ!'' zarežala sam.
''Gotov si, stari moj.'' Rekao mu je Bill.
''Da, barem ti znaš.''
''Toooooom!!!'' zavrištala sam. ''Neka ga netko udari!'' Dobio je tri udarca u potiljak. ''Hvala!''
Ubit ću ga. Hoću. Gotov je. Izletila sam se iz svoje sobe i uletila u njihovu. Bacila ga s prozora na pod, dohvatila jastuk i počela gušiti.
''Oke, oke. DOSTA! Skužio sam, neću više, doooostaaa!'' silom je micao jastuk s glave.
''Okee! Ali prvo reci da me voliš!'' zahtijevala sam.
''Ma volim ja tebe, al to bi ti Bill trebao reć.'' Ponovno je dobio jastuk u glavu.
''Oke, ajde volim te. Dosta sad!''
''A jel ti žaaoo?!'' nasmiješila sam se vragolasto.
''Maha. Naravno.''
''Ali moraš reći: Žao mi je!''
''Oke Sophie, žao mi je!''
''I nećeš više nikaad?!''
''Neću više nikad!''
''Ajuuj. Braco moj. Ajde, neću te više tući!'' Bacila sam jastuk na krevet i digla se na noge.
''Hvalaa!!!'' S olakšanjem je ustao. ''Ubila si me, skratila si mi život.''
''To ti je tako kad imaš mlađu sestru. I to blizanku.'' Došlo mi je da ga poljubim u obraz pa i jesam.

Taj dan smo išli na bazen. Bio je krcat, ali bilo nam je super.
Ja sam bila mokra prije nego što sam ušla. Iako sam ljepoo zamolila da me puste da normalno uđem.

''Ko me zalije, MRTAV JE!'' to je bila ta moja lijeeepa zamolba.
''Aha, baš.'' Prvi koji se usudio, bio je, naravno, Tom.
''Pa čovječe ja ću tebe stvarno ubit!''
''Ali, nemožeš bit jedina koja će uć suha.''
''A ti si mogao?!'' izderala sam se, ponovo su svi ljudi buljili u našu grupicu
''Ali, ja sam prvi ušao.'' pametovao je, opet.
''Gotov siiii!'' zaurlala sam kad sam se napokon spustila u bazen. Zaplivala sam prema njemu i počela ga potapati.
''Budalo!'' povikao bi kad bi izašao na površinu. Onda bi udahnuo i ja bi ga opet potopila. Koprcao se cijelo vrijeme. A onda se, nakon petog potapanja, naglo umirio.
Prepala sam se. ''Tom?'' pustila sam ga da ispliva. Bio je bez svijesti, nije disao. ''Bill?! Dečki! Upomoć!'' vikala sam dok su mi se suze slijevale niz lice. Svi su skočili u vodu.
Tom se nasmijao. ''Jesam te!'' povikao je. A onda je vidio da plačem.
''KOJI SI TI KRETEN!!!'' potopila sam ga i izjurila(koliko god je to bilo moguće) iz bazena.
''Sophie, oprosti...'' čučnuo je kraj mene.
''Ne zanima me! Ne obraćaj mi se, ne želim s tobom pričati.'' Okrenula sam se na drugu stranu.
Zapjevao je pjesmu Fingerprints od Katy Perry i počeo 'ostavljati otiske' po mom licu. Na ovo sam se morala nasmijati.
''Budallloo!'' maknula sam njegove ruke tj. prste s mog lica.
''Ali, nemožeš se na mene ljutit, ti mene voliš.'' rekao je samouvjereno.
''Da, ali svejedno si kreten.''
''Znam, oprosti.''
''Nisi ti kriv, sve je to majka priroda.'' rugala sam mu se.

Nismo dugo stali na tim bazenima. Ubrzo smo se pokupili i otišli u hotel. Na recepciji smo pozdravili onu ženu koja je prošlu noć vikala na nas, a kako smo sad bili mokri do kože, još nas je zlobnije pogledala. Kipjela je, htjela nas je očima progutati!

''Ova nas baš i ne voli.'' Bill je rekao tiho, ali toliko glasno da ga ona čuje, i to je napravio namjerno.
''Da, vidim.'' Odvratila sam istim tonom.
Zadnji za nama ušao je Mark. A tek što je taj čovjek bio mokar! Budala nije ponijela ni ručnik, ni robu, ništa. Šetao je prema nama ostavljajući velike lokve za sobom. Ova ga je samo odmjerila. Samo sam čekala kad će ga vratiti i natjerati da sve to sad briše.
Ali nije to napravila, baš šteta. Vidjelo se, htjela je, ali nije željela napraviti još veću scenu. Mark je bio scena sam po sebi. Doviknula sam mu da požuri.
U liftu, on je bio na jednom, a svi ostali na drugom kraju. Da, i mi smo bili mokri, ali on je bio nešto posebno.

''A š'o? Ja sam gubavac?'' protestirao je i složio tužnu facu.
''Ne, ti si samo mokar.'' rekla je Katie. ''Ne uzimaj si to previše k srcu.''
Nastavio je s tužnom facom. ''Pa i vi ste.''
''Ali ti si posebno mokar.'' Kimala sam. ''Mokar-mokar.''
''A jadan jaa...'' rastegnuo je tužno.
''A dušaaa...'' rekla je Katie i zagrlila ga. Protresao je glavom i smočio je u potpunosti, nanovo.
''Ok, ne volim te više.'' Katie se krenula vratiti na našu stranu.
Nasmijali smo se. ''Aaaa, ne! Gospodine i gospođo Mokri, vi stojte na toj strani.''

Brzo smo se osušili i presvukli. Naravno da je nama, curama, trebalo duže vremena. Oni mogu biti drljavi i neuredni, ali nama zakon nalaže da budemo uvijek savršene. Da. Hahaha.
Na izlasku uhvatila sam Billa pod ruku. Kada smo već neka vrsta para idemo to i pokazati. Tom mi se samo nasmijao, a ja sam ga pogledala onim 'samoseusudi' pogledom. Odglumio je kao da zaključava usta a onda baca ključić. Zatim je uhvatio Sammy za ruku i ja sam mu se široko nasmiješila.
Cijelo vrijeme smo se glupirali po gradu, i opet privlačili poglede okolnih prolaznika. Ponovno smo svratili u Disneyland i ovaj put sam se čak uspjela slikati sa Mickeyom Mouseom. I,da, stvarno sam uzela 5 fotki.
Na kraju dana baterija na fotiću mi je bila prazna, cipele su mi bile potpuno izlizane, savršena frizura koju sam namjestila je potpuno splasnula i izgledala je bezveze. Bila sam crknuta. Nisam bila ni voljno razgovarati, pa sam iz lifta sam krenula prema sobi, a prije toga sam potpuno nesvjesno poljubila Billa i otišla spavati bez riječi

Probudila sam se usred noći kada mi je zazvonio mobitel. Poruka od Georga.
Sretan rođendaaaan!!!; pisalo je.
Provjerila sam koliko je sati. 02:23. Zbunjeno sam shvatila da je Tomu I meni rođendan. Skroz sam zaboravila na to. Odjednom je netko pokucao na vrata. Otvorila sam ih.

''Sretan rođendan!'' rekao je Tom i zagrlio me.

''Lizzie...Lizzie.'' Kroz san sam čula Sammy kako budi Lizzie.
''Mhmm...Daj Sammy, propalit ću te šakom.'' promrmljala je Lizzie i okrenula se na drugu stranu.
''Ok. Odustajem od tebe...Sophie, ljuubavi.''
''Vidjet ćeš ti što je ljubav kad ti se ja dignem.'' Progunđala je Katie. ''Zašuti više!''
''Sophie.'' Sjela je kraj mene na krevet.
''Sammy? Osijećam naizmjernu ljubav prema tvom vratu. Baš mi te se nešto guši.'' Zarežala sam. ''Idi budi dečke.''
''A buuuu...Mene nitko ne vojiiii!'' nasmijala se i stvarno otišla buditi dečke.
''Sammy, ubit ću te! Normalni ljudi spavaju u...u...u...12 sati?! Da, u 12 sati!'' derao se netko iz njihove sobe.
''12 je sati?'' Iznenada sam se probudila. ''Ljudi, propustili smo pola dana!''
''Aha...amo sad i drugu polovicu.'' predložila je Katie.
Za nogu sam je izvukla iz kreveta. ''Amo, sunašca mala! Diž'te se!'' zaderala sam se. Pogodila su me tri jastuka istodobno.

Napokon su svi bili na nogama, i spustili smo se na doručak. Tj. namjeravali smo doručkovat, al kad smo shvatili da je hrana užas, odlučili smo to preskočit. Napravili smo si sendviče i spremili se za Disneyland.

''Mickeeeeyy!'' zaderala sam se za ogromnom lutkom Mickey Mousa.
''Upomoć!'' viknuo je ovaj kad je vidio da trčim za njim.
''Pa daaj, samo hoćuu footkuu.'' derala sam se za njim, ali on je već šmugnuo. ''Pih, ovome je slava već udarila u glavu.'' rekla sam uvrijeđeno. S druge strane sam čula dozivanje Snjeguljice.
Da, bila je to Lizzie. Ta cura je luda za Snjeguljicom. Ali ona je dobila fotku. Onaj glupi Mickey meni pobjegao. Abuuu!! Stala sam nasred prolaza i ispućila donju usnicu pokušavajući složiti tužni izraz lica.
''Šta ti je?'' pitao me Tom kad me vidio
''Mickey mi je poooobjeegaoo. On mene neeeee volii!!!''
''Ma daj, možda je samo imao posla pa se nije stigao slikat!'' govorio mi je kao da govori nekom malom djetetu kojem je upravo promakao idol iz crtića.
''Nije!! On se nije htio slikat! I ja sad njemu neću gledat njegove crtiće! H! Šta će sad!!?''
''Oke Sophie, naći ćemo nekog drugog. Možee... Hmmm... Minnie?''
''Jeeee! Al onda opet moram gledat taj crtićć!''
''O Bože! Ajde onda.. Umm... Paško patak?''
''Ma daj! Neću njega. Dosta. Ja ću nać tog Mickeya. A kad ga nađem. Neću uzet jednu fotku. Nego pet!'' na kraju sam ponosno digla nos
Tu je završila moja drama o Mickey Mouseu.

Cijeli dan smo šetali po Disneylandu, a ja sam u toj šetnji tražila Mickeya.Pokupovali smo sve žive slatkiše koji su se tamo prodavali. A one velike Lollypopke taman dok jednu poližem, godina dana, a kako ih imam oko 30, imat ću i za unuke.

''Ja idem na ovaj vlakić.'' rekao je Bill
''Ja ne.'' ovaj put Sammy.
''Ni ja.'' i Lizzie
''E ja idem! Pa daj, kako možeš proć pored vlaka smrti i ne provozat se?'' rekla sam.
''Da, idem i ja.'' rekli su Andy i Tom
''IDEMO! WII!'' Mark se zaderao
Ok, samo da spomenem da je taj vlak smrti bio nešto najužasnije što sam vidjela u životu...
Ja sam se derala i skričala cijeelu vožnju. A kad je završila, još uvijek sam skričala, ljubila pod(po običaju) i zaklela se da više nikad neću ići na vlak smrti!

U hotel smo došli oko 8. Večera je bila puuno ukusnija od doručka. Ali ja nisam jela. Nije mi se jelo, nit' sam bila gladna. Nakon večere svi smo večeras bili u našoj sobi. Ponovo smo gledali film, ali ovaj put nije bio horor. Film se zvao My sisters keeper (Čuvarica svoje sestre). Možete zamisliti kakav je bio ako je Andy plakao.
Poslije filma, iako je bilo kasno, sjedili smo i pričali u hodniku. Bill i ja smo se cijelo vrijeme nešto zezali.

''Joj, ljubeki.'' rugao nam se Andy.
Bacila sam rolu wc papira koja je stajala kraj mene na njega. Rola se otkotrljala i papira je uskoro bilo po čitavom hodniku.
Prasnula sam u smijeh. Počela sam skupljati papir i uskoro sam izgledala kao mumija. ''Khm...Pomoć?'' predložila sam im
''Ajuuj. Evo pomažem.'' Bill je počeo skupljati onaj papir skupa sa mnom koji se razmotao u 3 kilometra. Na kraju smo tu veliku kuglicu papira ubacili u lift i poslali je u prizemlje.
Kad smo ga napokon skupili, nakon sat vremena, ponovno smo sjeli na pod ispred sobe.
Oko 2 ujutro, svi su izišli, osim Toma i Sammy. Mi smo još sat vremena tu sjedili i ušli smo u sobu.
''Ups. Sorii.'' Izletjeli smo iz sobe kad smo vidjeli Toma i Sammya usred ljubavne scene.
''A jadni ljudi! Sad smo ih omeli.'' Bill je rekao kroz smijeh.
''Da. Moj ve'ki braco.'' Pala sam na pod od smijeha. Bill mi se pridružio.
''Da. Haha. Ajde sad imamo i mi njega sprdat. Jejji!'' rekao je kroz novi nalet smijeha. ''Ljudi! TOM I SAMMY!'' uzvratio je udarac. Počeo se derati po čitavom hotelu.
''Jeste vi normalni?!'' prosiktala je žena s recepcije na nas.
''Isuse!'' zavrištala sam jer me prepala.
''Istog trena u sobe!'' Ovo mi je bilo poznato odnekud. Joj, da, exkurzija u 7. razredu.
''O...oprostite.'' promucala je Katie i šmugnula u sobu. Lizzie je otišla za njom i potjerala Toma iz sobe.
''Khm...Braco? Kako ljubav?'' pitala sam dosta ozbiljno.
''Umm. Ide.'' promucao je.
''Ide, a? Pa mogao si mi reć.'' izazivala sam ga.
''Mala, dosta!''
''A kad si ti mene zezao za Billa? What goes around, comes back around, baby!''
''ODLAZITE U VRAŽJE SOBE VEĆ JEDNOM!'' ponovno se zaderala ona s recepcije.
Ja sam otišla u svoju, a Tom u svoju.
''Pričat ćeš mi sutra!'' zaderala sam se sa vrata.
''IZLETJET ĆETE VAN!!!!'' ponovno ona.
Izvirila sam glavom kroz vrata. ''Mislim da vi ovdje radite najviše buke.''
Kad sam ušla u sobu, pogledala sam Sammy koja se crvenjela kao rajčica.
''Ma dobar ti je moj braco.'' rekla sam i namignula joj.
Osmijehnula se i spustila se u krevet. Pošto sam bila s njom u krevetu, pričale smo neko vrijeme. Uglavnom o svemu što se dogodilo otkad smo krenuli na Floridu. Znači, Bill i ja, ona i Tom.
''Sve je ovo zapravo smiješno.'' rekla je piljeći u strop.
''Totalno.'' Počela sam se smijati. ''Nevjesto moja.''
''O, moj Bože, Sophie! Grozna si.'' Zavrištala je. ''Ok, ja idem spavati.''
''Laku noć. Sanjaj Toma.'' Zezala sam je.
''Ok, ubit ću te na spavanju. Prestani.'' Rekla je i opalila me jastukom. ''Khm, da, sanjaj Billa.''
Počela sam se cerekati. ''Laku noć.''

Avion se napokon spustio i ja sam počela ljubit tlo. Neisgurno sam hodala još u šoku od leta. Ali ne i samo od leta. Bill i ja smo se ponašali dosta čudno...Ja stvarno nisam znala šta da radim.

''FLORIDA! TLO! AAAAA!'' derala sam se i vrištala.
''Hvala Bogu, ne treba više maski s kisikom!'' rekao je Bill i blago se osmijehnuo kad su nam se pogledi susreli.
''Vas dvoje mutite nešto?'' rekao je Tom. UF! Mrzila sam što me taj lik TAKO DOBRO čitao!
''Ko? Mi? Ne.'' rekla sam. Ok, znam da ću mu još danas najvjerojatnije sve ispričat, al imala sam potrebu pokušat lagati.
''Aha, a ja sam Jackie Chan. Haaa ca!'' rekao je i izveo 'hhaca' pokret.
''S obzirom na to 'haaacaa!', mogao bi bit.'' nasmijala sam se.

'Popecali' smo svoje stvari, tj. Mark ih je upecao jer se budala popela na onu traku i samo ih izbacivala. Praveći se da ga ne poznajemo uzeli smo svoje kofere i krenuli prema izlazu. Uvalila sam Tomu jedan svoj veliki kofer, teži naravno, a ja sam preuzela njegov maleni. Uzeli smo taxi, točnije ČETIRI taxija, dva samo za naše stvari, i krenuli prema hotelu.
Kad smo stigli ispred hotela Lizzie me povukla sa strane.

''Ti i Bill, ha?'' nasmiješila se.
''Molim?'' Tom ju je čuo.
''Khm...Ja...Umm...'' zapetljala sam se. ''Ups?''
Tom se počeo smijati kao lud. ''Nemogu vjerovati!''
Bacila sam svoju torbu na njega. ''Hmmm...'' Još nisam znala kako mu odbrusiti.
''Hej, što vam je, opet radite scenu?'' Katie je došla do nas, zajedno sa Sammy i Markom.
''Hhahahahaha! Sophie i...'' Baš kad je krenuo reći Billovo ime opalila sam ga rukom posred čela. Predug put ruke mi je bio do potiljka.
''Sophie i?'' ubacio se Andy. A kvragu, sad samo imaju igrati igru eliminacije.
''I Bill!'' zakreštala je Lizzie. Uzela sam prvo što mi je palo pod ruku iz svoje torbe i bacila to prema Lizzie. Metalna bočica dezedoransa mlatnula je o tlo.
''SOPHIE I BILL?!'' zaderao se Tom, moj braco, kojeg sam ponovo opalila rukom po čelu.
''PA DAJ PRESTANI! Mozak će mi ispast!''
''Ti to imaš?''
Zamislio se na trenutak. ''Ne.''
''Šta će onda ispast? Gnjila jabuka?''
''Oke. Ništa. Al ja tebe mogu zezat! SOPHIE I BILL! SOPHIE I BILL!!''
''Ha?'' zbunjeno je upitao Bill kad je i on došao do nas.
''You'll be the prince, and she'll be the princess!'' zapjevale su cure u duetu.
''Ha?'' nastavio je ovaj zbunjeno.
''Kissy kiss, Bill. Ti i Sophie.'' pojasnila mu je Lizzie.
''Akhm, ja sam joj samo davao kisik, nestalo ga je u onoj maski. Kužite. Usta na usta.'' Provalio je i svi su se počeli smijati.
''Ok. Bill. Mislim da je bilo dosta. Ajde ovamo.'' rekla sam i povukla ga za sobom, na drugi kraj ceste.
''Ajde, ajde. Ljubav zove.'' sprdavali su nas i dalje.

''Onda?'' upitala sam gledajući ga.
''Onda?'' uzvratio je.
''Khm...Koliko ja znam ti si mene poljubio.''
''I koliko ja znam ti si meni uzvratila.''
''Ok...Ovo me sve zbunjuje.'' rekla sam i nervozno se nasmijala.
I on se nasmijao. ''Ma daj? Ja...ja nemam pojma šta je ono bilo. Cijela situacija me...zatekla. Khm...I bilo je smiješno. Kisik.'' Prasnuo je u smijeh, a kad se prestao smijati pogledi su nam se ponovo sreli i shvatila sam da on meni zapravo nešto znači...nešto.
''Ja neznam šta dalje.'' rekla sam iskreno piljeći u pod.
''Khm...A da probamo?'' upitao je.
Podigla sam pogled. Buljili smo jedno u drugo pet minuti kada me ponovo poljubio. Sa druge strane ulice začule su se ovacije.

''Onda, želiš li biti u sobi s Billom, ili?'' upitao me Mark dok smo na recepciji rezervirali sobe.
''Ne, ja bi s tobom! Znaš...ti se meni jako sviđaš...i, mislim, mogla bi ja ostaviti Billa...'' počela sam ga sprdavati.
''Ook...Shvaćam, bit ćeš sa curama u sobi!''
''Pa, naravno, budalo.''

Dobili smo sobe 65 i 67, na trećem katu. Podijelili smo se u dva lifta. Za par sekundi bili smo ispred hotelskih soba. Ali neizostvano pri izlasku iz lifta je bilo Lizzino vrištanje jer je bila prestravljena od liftova. Mi smo uzele sobu 67, a oni 65. Tu su bila dva velika kreveta, i masivni ormar, taman onakav kakvog mi trebamo, ogromna kupaona i televizija sa svim mogućim programima.

''S-A-V-R-Š-E-N-S-T-V-O!'' zaderala se Katie
''Joj, Katie, ti znaš slovkati. Wiii!'' nasmijala sam se ovoj Lizzinoj izjavi

Odmah po dolasku smo otišli na ručak. Našli smo neki restorančić gdje smo se najeli hamburgera, i čega već ne. Jedina iznimka među nama 'proždrljivcima' je bila Sammy koja je naručila neku vražju salatu. Ali na kraju je i ona popustila i s nama uživala u čarima junk-fooda.
Poslije smo otišli razgledavati grad. U svom bezciljnom lutanju naišli smo na super bazene na koje smo se odlučili vratiti kupati, ako se sjetimo puta. A nećemo.
Lutanje nam je oduzelo čitav dan, a i bili smo umorni od puta.
Navečer smo u sobi kod dečkiju gledali horor Isijavanje. Nakon filma bile smo tako isprepadane, i ono par koraka udaljenosti od vrata njihove do vrata naše sobe mi smo pretrčale i prevrištale. Dvaput smo zaključale vrata i jedva zaspale.

Završila je i prva godina srednje škole. Da, preživjela sam. I bila nagrađena odličnom prolaznom ocjenom. Tomu sam se odlučila cijelo ljeto rugati zbog toga što je prošao s četiri. Pridružilo mi se i cijelo društvo, iako se Mark nije imao čime pohvaliti jer je prošao s tri.
Nismo imali nekih planova za ljeto pa smo se uglavnom družili na igralištu, pod Katinom smokvom(opet)…uglavnom na istim mjestima gdje i obično, tijekom školske godine.

“Gotova je, gotova!” derala sam se i plesala po ulici.
“Ok, samo nam nemoj dozvati kišu.” Bill mi se rugao.

Došlo je ljeto, napokon. Nikada mu se više nisam radovala. Pomalo smo se dosađivali, svaki dan isto, ista mjesta…Bilo je tako monotono i dosadno, i dani su nam prebrzo prolazili. Željeli smo nešto promjeniti, ali te malene promjene mjesta druženja nisu nimalo utjecale ni na što.

“Imam ideju!” rekla sam jedan dan dok smo sjedili pod onom slavnom smokvom.
“Daa?” svi su iščekivali moju ideju. Mogla sam im pročitati nadanje s lica.
“Ljetovanje!”
“Naprimjer, di?” Andy je bio skeptičan.
“Florida. Disneyland!!” zavrištala sam. To mi je u trenu palo na pamet.
“Jeee! Ajmo!” Začuli su se različiti povici odobravanja.

Koliko smo ludi, mi smo stvarno otišli. Dakako, trebalo nam je tjedan dana nagovaranja roditelja, ali uspjeli smo! Od cijelog društva jedino Lucas nije išao jer je imao neka natjecanja u nogometu.
Tom i ja smo dan prije polaska napravili takav nered u kući da nam je Georg zamalo otkazao put.

“Jeste vi normalni? Jesam JA normalan?! Jesmo li mi normalni?!” šizio je. Tom i ja smo mu se samo smijali. ''Dobro...ja ću sad...otići...negdje. A kad se vratim...kad se vratim...Ima da ova kuća bude čišća i urednija od nekog dvorca.'' Izletio je iz kuće brzinom svjetlosti.
''Ajde, Tommy. Sredi to.'' Rekla sam i vratila se pakiranju.
''Ja?! Ja ovo nisam izneredio!''
''Jesi! Ono je omot TVOJE čokolade, ono je TVOJ ručnik, ono je TVOJA košulja...''
''Koju si TI nosila!''
Zastala sam. ''Koja ružna košulja. Ja to nisam nosila. Ne bih nikad.''
''Mislim da jesi. Jesi gotova s pakiranjem?'' upitao me odmjeravajući moj pretrpani kofer.
''Hmmm...'' odmjerila sam ga i ja. ''Još par stvarčica.''
''Aha...Znači da ti donesem još jedan kofer?''
''Ha-ha! Umirem od smijeha. Preloš ti je sarkazam.'' Otišla sam u sobu po još odjeće.

Stalno mi se činilo da ono što sam spremila neće biti dovoljno. Idemo na tjedan dana, a ja sam ponijela dovoljno odjeće za cijelu godinu. Tom je sve strpao u jedan maleni koferčić. Neznam kako može s toliko malo odjece. Bojim se iti pomisliti o veličini i količini Sammyinih kofera! To će tek biti kriminal.
Nekako smo se i dogovorili oko sređivanja kuće pa je izgledala pristojno kada se Georg vratio. Odnijeli smo kofere na donji kat tako da budu spremni za sutrašnji polazak.

Ujutro je vladao opći metež. Trčali smo po kuci tražeci još ono malo odjeće što je ostalo da se možemo obući. Od prilike 5 puta smo se međusobno sudarili. Jedna čarapa bila je kod mene, jedna kod njega u sobi. Majica u dnevnom, hlače u...wc-u? O Bože, šta su tamo radile? Ok, napokon sam skupila odjeću. Starke sam tražila otprilike pola sata, a kad sam ih napokon našla, bile su različite. Od svake je jedna bila u koferu. Obukla sam ih tako različite jer nije bilo šanse da ovu jednu iskopam u onom oceanu svega! Kad sam to sve sredila, bacila sam se na wc. Zubi, umivanje, češljanje i moja omiljena crvena velika mašnica sa žutim točkicama. Tom je bio poprilično normalno obučen. Jedino što je duže tražio bile su njegove kožne narukvice. Bile su razbacane po cijeloj kući, a nije imao srca bez njih otići na tako dugo vremena.

Naravno, nas dvoje smo zadnji došli na aerodrom. Dobili smo jedan ogroman pljesak kad smo se napokon pojavili, a da ne izostavim buljenje u moje predivne starke.
Vukla sam gigantski kofer, pardon, DVA kofera za sobom i umalo su me spljoštili dok sam ih s mukom vukla uza stepenice. Koji vrag je tamo stavio stepenice?! Znaju li oni da ljudi imaju puuuno prtljage? Pitam se kako je Sammy prošla s tim.
Sagledavši cijelu situaciju ispostavilo se da ja imam najviše stvari!

''Sammy?! Iznenadila si me. Očekivala sam od tebe čitav tvoj, mamin ti i sekin ormar.'' rekla sam vidjevši kako sjedi na samo jednom koferu.
''O, ma neee...Nije ovo sve. Išla sam maminim autom, tata dovozi ostale. Zapeo je negdje u prometu. Usput, ponijela sam i njegov čitav ormar.'' Nasmijala se i zabacila svoju dugu plavu kosu na koju sam bila očajno ljubomorna.

Ubrzo je pristigao i njen otac sa još dva kofera. Jadan čovjek, slomio se pod njima. Svu smo našu prtljagu poredali na neka velika kolica i dobili poprilično brdašce. Morala sam to slikati.
Avion za Floridu je bio spreman. Pozdravili smo se s roditeljima i počeli ukrcavati. Prilazeći, gledala sam tu veliku stvarčicu kao da bi me mogla ugristi. Nesigurno sam se penjala malenim stepenicama u avion. Bill je sjedio do mene. Iskreno, bilo mi ga je žao odmah u početku jer sam već predosijećala što ce trpjeti.

''O. Moj. Bože!!! Isuse, vadite me odavde! Nemogu ja ovo!'' zapomagala sam dok smo uzlijetali.
''Sophie, daj se smiri. Ili ću te stvarno izbaciti.'' prijetio mi je. Pretpostavljam da mu nije bilo najugodnije kad su se svi zabuljili prema nama.
''Nemogu ja ovo! Bill, ako umrem, želim da me kremiraju!'' paničarila sam.
Bill se pridigao, iščupao masku za kisik i zabio mi je na lice. ''Diši, pobogu!''
''Diši, diši, diši...'' ponavljala sam si.
''Bravo, dobra curica.'' rekao je i potapšao me po glavi. ''Sad šuti.''
Trudila sam se, stvarno jesam. Pocela sam cviliti.
''Ajme, šta je sad?!'' okrenuo se prema meni. ''Nema dovoljno kisika? Hoćeš moju?!''
''Uuuuu...JA ovo nemoguuu. Huuuuu...'' Udahnula sam. Neki djedica koji je sjedio u redu ispred nas mi je dobacio inhalator.
''Posluži se kad ti je ponuđeno.'' savjetovao mi je Bill.
''Ja bi svog bracu. BRAAACOOOOO!'' počela sam se derati po avionu.
''Ok, znaš, on ti se neće odazvati. Znaš zašto? JER NE ŽELI DA LJUDI ZNAJU S KIME JE U RODU!''
''Moj braco se srami...Hihihi...'' počela sam se smijati kao luđakinja. Neznam što mi je bilo. Previše kisika, pretpostavljam.
''O Bože, eto ti ga na. Sad se krevelji. A daaaaj, bila si mi draža onako!'' bunio se. ''Sve je to ovaj atmosferski tlak...zrak...štagod.''
''E, Billek. Znaš šta? Ja tebe voooooliiim!'' trudila sam se biti ozbiljna. Ne znam šta mi je došlo.
''Khm...Super. Jel može netko provjerit jel sve uredu s ovim kisikom?!'' povikao je.
''Ali ja tebe volim. Çunçe moje. Hahahaha!''
''KISIK! Provjera kisika molim! HITNOOOO!''
Zbunjena stjuardesa je dotrčala do mene i Billa. ''Šta vam je? Ima ljudi ovdje. Ponašajte se kao ljudi.''
''A ja mislio da smo mali zeleni.'' odvratio je sarkastično. Cijelo vrijeme sam se cerekala.
''Pristojnosti molimm!'' odvratila je ova, a iz uredne punđe su joj od živčanosti počeli ispadati pramenovi pa je dobila rogove.
''Ili šta? Oćeš me poslat kući autobusom? Ili možda onim autom iz Harry Pottera?!''
''Mladiću. Mogli bi vi imat problema!''
''Da, da. Svemirska posla, uredu gospoJo. Očito neznate provjerit stanje kisika. Hvala, svejedno. Vidimo se.'' odvratio joj je i nabio slušalice. Ona je još neko vrijeme nešto brontulala kad je napokon otišla.
Nisam se mogla prestati smijati. Bill bi bacio koji pogled preko oka prema meni, gledajući me kao da nisam normalna. Najednom se nasmiješio, okrenuo prema meni i – poljubio me.

“Što je to?’’ pitao ga je Tom gledajuću u tu slinu gomilu papira.
“Ovako, to tu što vidiš…’’ počeo je pokazujući papire “To je nacrt za novu kuću.”
“Čiju?” ponovno u isto vrijeme.
Samo smo se ubojito pogledali i pogled preusmjerili prema Georgu.
“Vašu!” nastavio je ovaj još pričati ali mi smo bili previše zatečeni.
“Našu?!” blenuli smo u njega kao telad.
“Da, ali ne nadajte joj se brzo.” nastavio je. “Gradnja kuće uzima mnogo truda i vremena. A kako će biti VAŠA, morat ćemo duplo učvrstit zidove. A i temelje, jer nisam siguran koliko bi oni mogli izdržati. Vidjeli bi samo, za tjedan-dva, oooop – nema više kuće, potonula.” Smijao se.
Tom i ja smo još buljili u njega. ''K...Kad započinje gradnja?''
''Uskoro. Trebam još samo par stvari dogovoriti.''
''Ok. Ovo je totalno čudno. Ti nama gradiš kuću?'' Tom je bio začuđen.
''Ma,ne...Kako nisi pokopčao! To je samo pričuva ako ovu razorimo.'' objasnila sam mu šaljivo.
''Nisam razmišljao o tome na taj način...ali je prihvatljivo.'' zaključio je Georg.
“Eeee, i da ne zaboravimo, razrednica je poslala, VEĆ, onaj papir za potpis, za exkurziju.”
“Da vidim.” Zatražio je spremajući papire u aktovku.
Otrčala sam u sobu, pritom skoro odlomivši onu ogradu, i donijela mu papir.
“Evo ga.” Pružila sam mu blijedozeleni papir preko stola.
“Aham…Ahamm…” pričao je sam sa sobom dok je čitao. “Znači vi idete u…Hrvatsku? Zaboga! Što ćete tamo?”
“Nemam pojma. Mah, glavno da se ide negdje, i idemo do Srbije na povratku, iako neznam koliko nam je to baš usput.” Govorio je Tom jer zna sve te ‘balkanske’ države, ipak je živio u Hrvatskoj.
“A gospone, ti si živio tamo…’Ne?”
“Ahm, da.” Rekao je Tom očito se želeći izvući iz razgovora o toj temi.
“I, što nam imaš lijepo reći o Hrvatskoj?” gledao ga je znatiželjno Georg, a i ja.
“Eh, ma ne znam, bit će lijepo ako odemo do Splita, imam tamo neke stare prijatelje i tako, a ne znam, ne znam uopće zašto hoće da idemo tamo, ništa posebno, ali, briga nas, glavno je društvo.” petljao se ovaj dok je pričao.
“Da, naravno, evo, moj potpis.” Rekao je i ‘doktorski’ se potpisao.
“Hmm…Ovo definitivno neće biti lako iskopirati za ispričnice.” Tom mi je proslijedio papir.
“Ok. Potpis ti je, hm, užas!” prokomentirala sam i približila papir očima pokušavajući barem nešto pročitati. A valjda je pisalo Georg Ellison.
“Mala! Evo ti ovo i nosi, ajde!”

Odnijela sam u sobu, i tamo zamjetila nešto što prije nisam. Slika mene i? Taj tren Tom je ušao u sobu i vidio mene kako buljim u sliku.

“Tata. Ti i tata.”
“Ja i tata? Pa ja ovdje imam više od 3 godine.” zaključila sam.
“Da, neko vrijeme bili smo na ‘zamjeni’. Ja kod mame, a ti kod tate.
“Ok...ZAŠTO JA TO TEK SAD ZNAM?!?”
“Ne znam. Očito ti mama nije ništa govorila.”
“Da, OČITO!” uzela sam sliku i sjela na krevet.
Tom je sjeo do mene. “Čuj, to je bilo davno. Ni ja to nisam znao dok mi tata nije rekao.”
“Tebi je barem bilo rečeno.” progunđala sam.
“Gle, zaboravi to!” povikao je, uzeo mi sliku iz ruke i potrgao je na komadiće. “To je prošlost. To što se oni nisu znali dogovoriti, niti održati nije naša krivnja!”
“Budalo! Ja sam htjela tu sliku!” gurnula sam ga i počela skupljati komadiće slike koje je razasuo po podu.
“Prestani!” zaderao se i doslovno me dignuo s poda.
“Ne! Ja ju želim!”
“Ne! Ne želiš! Ne želiš jer ne želiš znat kakav je on. Ne želiš znat što je pričao o tebi, o mami. Jednostavno ga NE ŽELIŠ u svom životu. Vjeruj mi. Nadam se da mu nisi ni lice zapamtila!!!” dok je to govorio suze su mu se slijevale niz lice.
I ja sam zaplakala. Zagrlila sam ga i tako smo neko vrijeme stajali.
“Blizanac moj…” Ridala sam mu u majicu. Odmaknula sam se od njega i počela mu otirati suze s lica, a i moje koje su mu pale na majicu. Nasmijao se.

Te večeri zaspali smo zajedno u mojoj sobi.
Ujutro je sve bilo čudno, drugačije, ali u pozitivnom smislu. Ništa nije bilo izrečeno, ali među nama se razvio nekakav…odnos. Bolji, čvršći, u svakom smislu…nekakav odnos, drugačiji od onog koji smo imali prije.

“Jutro…” promrmljala sam izvlačeći se iz kreveta.
“Gdje ćeš?” upitao me, također se izvlačeći iz kreveta.
“U wc. Hoćeš mi se pridružiti?” upitala sam ga i nasmijala se.
“Haha. Idem se…obući.” Spustio se u svoju sobu.

U školi smo taj dan na svakom predmetu sjedili zajedno. Nismo nikome ništa rekli, a bilo bi glupo i da jesmo. Mislim da bi se i oni glupo osijećali kada bi im to rekli. Prilično glupo, da.
Tom je sada stvarno postao moj veliki, a ja njegov mali blizanac.

Vikend mi je prošao u tren oka. Jedan treptaj i prošao bi sat. Četrdeset i osam treptaja - dva dana.
Ruka mi je gotovo ozdravila, još me malo bolila, ali bila je uredu.
Ponedjeljak ujutro. Budilica zvoni već pet minuti, ali ne budi mi se. Povlačim pokrivač preko glave i nezadovoljno gunđam.

''Sophie.'' Tom sjeda na moj krevet. ''Sophie?''
Mrmljam nešto nerazgovjetno. ''Pusti me.''
''Diži se!'' iznenada je povikao narušivši mir i blagostanje jutra, upalio mi svjetlo, otvorio prozor i povukao pokrivače s mene.
''Aaaa! Ti nisi normalan!'' zaderala sam se, iznenada itekako budna i...spremna za ubijanje nekoga.
''Hoćeš se sada dići?'' upitao me stojeći prekriženih ruku kraj prozora puštajući leden zrak da uđe.
''Hoćeš se sada dići?'' ponovila sam u pola glasa. ''Da! Koliko vremena imam?''
''Pola sata.'' rekao je i, vidjevši da ustajem, zatvorio prozor.
''Pola sata?!'' blenula sam na brzinu se pokušavajući organizirati. ''Ok...Iz ormara mi izvadi one traperice, znaš, one izlizane? Ma naći ćeš ih! I nađi mi onu žutu majicu na Snoopyja, i iz ormarića pred vratima mi izvadi...Kakvo je vrijeme vani?'' upitala sam ga među naređivanjima.
''Suho.'' odgovorio mi je, na moje čuđenje tražeći mi odjeću u ormaru, koji je, eto, izgledao kao da su dvije, ne jedna, dvije bombe pale u njega.
''Aha! Onda mi izvadi...hmm...može starke.'' rekla sam i jurnula u kupaonicu. ''I spremi mi knjige!'' dodala sam kroz zapjenjenu pastu za zube, usput popljuvavši čitavo ogledalo. Pokušala sam ga obrisati papirom, ali samo sam ga još više zamutila.
Obavivši čitavu higijenu jurnula sam u sobu da se obučem. Osijetila sam nagli nalet ljubavi prema Tomu. Sve me lijepo čekalo na krevetu. Čak mi je izabrao i žute čarape da mi se slažu s majicom. Jadnik, već se naučio kako ja to radim. A knjige - bile su skraćene!

Georg nas je odveo do škole, a nas dvoje smo, kao kakve filmske zvijezde u stilu izašli iz auta (ako u stilu znači to da sam opalila glavom od vrata).

''Tooom! '' zaderala sam se za njim.
''Šta? '' okrenuo se na peti par metara od mene.
Skoro sam se odvalila od smijeha. ''Moja torba…'' hihotala sam se.
''Neću ti nositi torbu.'' pobunio se.
Georg je spustio prozor od auta. ''Tom, nosi joj torbu! ''
Tom je samo nešto zagunđao u bradu a onda podigao moju torbu s poda kraj mene gdje je stajala. Skrivećki sam se smijala da se ne bi naljutio.

''Welcome back! '' povikali su svi kada smo Tom i ja zajedno došetali do ulaza.
''Sestro!'' povikala je Sammy u zezanciji usput me zagrlivši. Onda joj se pridružila još cijela hrpica ljudi.
''Hvala, hvala. '' rekla sam i važno se naklonila.
''I, kako rebra?'' upitao me Bill sprdajući se.
''Paaa…'' govorila otežući ono a. ''Dobro su sad, valjda. ''

Sedam sati zaredom, na svakom izražavanje dobrodošlice, na svakom čuđenje zbog iznenadnog zajedničkog prezimena Toma i mene, na svakom dosada. Već sam na trećem počela odbrojavati minute. A na sedmom, posljednjem satu, jedva sam ostala smirena. Neprestano sam treskala nogom i pogledavala na sat.

DDDDRRRRRIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINNNNGG!!!!!!!!!!

''Jeeees!!!'' povikala sam i naglo skočila na noge tako da sam odgurnula stol metar od sebe. Tom je pokupio torbu sam mog stola i prošao dalje.
''Zaboga, gospođice Sophie, obuzdajte se malo. '' Profesor se očito prepao moje reakcije kada me opomenuo svojim dubokim glasom.
''O, uredu, oprostite.'' Mislim da sam bila crvena do korijena kose.

Poslije škole išli smo na igralište,čak su i Tomu dozvolili igrati, a putem smo sreli Andyja pa je i on išao. Ovaj put sam im se i ja pridružila u igri. I, začudo, nisam igrala tako loše. Samo sam jednom zabila autogol. Sve je to dobro. Ili nije?

''Soophieeee! '' derao se Tom koji je igrao za moj tim. ''Pa dobro, jesi ti slijepa?! Vidiš li ti koji je naš golman?? ''
''Daa. ''
''E pa, kad ga vidiš, onda ne pucaš na gol pred kojim on stoji! ''
''Ahaa, a tako se igra…Uh, izvini, nisam znala! Pa zar ti misliš da sam toliko glupa?! ''
''Pa, sad…''
''Uh, glupane jedan! ''
''Ali ja sam ipak stariji brat, kužiš?''
''Ma daj, ja sam mislila da si ti starija sestra!''
''Alo, blizanci, igra se!'' povikala je Lizzie i prekinula našu prepirku.
''Tužit ću te Georgu.'' Izbeljila sam mu se dok sam trčala dalje s rukom previjenom na trbuhu.

Kad smo se vratili kući bila je potpuno prazna. Samo veliki list sa tek par redaka poruke nas je dočekao nasred masivnog stola:

Posvojeni moji,
Nisam vam mogao reći jer ste bili u školi, ali imao sam hitan slučaj i morao sam brzo otići u Tursku.
Ostavio sam vam nešto novca jer me neće biti nekoliko dana. Očekujem od vas da se pazite i da kuća ostane u jednom, a ne u tri dijela razbacana po livadi.
Voli vas Georg. <3

“Ajoooj’’ prokomentirala sam ono srce na kraju.
“On stvarno očekuje kuću u jednom komadu? S nama? Samima? O nee. Mislim da je ovo pisao tolikom brzinom da se malo zbunio…” komentirao je Tom, bolje rečeno sprdavao se na račun Georgove poruke.
“Da, hmm. Jel on ono rekao da ne želi na tri dijela? Ok, može pet, nije problem.” Sa smijehom sam ovaj put ja ‘komentirala’.

Ti dani su prošli poprilično brzo jer nismo baš vrijeme provodili u kući. Obično smo s društvom igrali, jesam ja to rekla igrali? Ah, ako se to tako može nazvat, nogomet.
Georga nije bilo tjedan dana. A kad je došao donio je puuuuuuuuuuuuuuuuuuuuno svega!
Odjeće, obuće, sitnica i što je najvažnije SLATKIŠA!

“Ja se gušim u ovome!” rekao mi je Tom, dok se doslovno GUŠIO u onim gumenjacima.
“I ja u ovome.” Rekla sam utapajući se u koferu punom šarenih ‘krpica’ i naravno nakon svakog probanog komada, ide jedna kockica, pardon, redak čokolade. Ali ne bilo kakve čokolade, na njenom omotu bila je nacrtana, pogodite, MARIHUANA! Ali, bila je tako, mmmm!
“Dođite na sekundu, imam ponudu!” pozvao nas je Georg.
“Kakvu ponudu?” upitali smo ja i Tom u isto vrijeme.
“Ne čitaj mi misli!!!” pogodite, ponovo u isto vrijeme.
“Dostaa!” zarežala sam i udarila ga.

Došli smo do Georga. On je imao gomilu papira ispred sebe, i neke nacrte.

Ujutro, kada smo se Tom i ja udostojili spustiti na doručak, Georg je već bio uvježbao novi pozdrav.

''Dobro jutro, posvojeni moji.'' rekao nam je dražesno.
Prihvatila sam igru. ''Dobro jutro, o, posvojitelju naš!''

Tom nas je oboje zbunjeno pogledao a onda se bacio na pahuljice sa mlijekom i medom. Fuj.

''Sophie, ti danas nemoj ići u školu.'' rekao mi je Georg izgledajući smiješno sa pregačom na jabuke zavezanom oko struka.
''Dobro.'' rekla sam nastojeći zvučati pomalo razočarano. Zatim sam prišapnula Tomu: ''Nisam ni namjeravala.''
Georg je odvezao pregaču i bacio je na stol između nas dvoje. ''Moram ići. Novac za školu vam je na šanku, a tebe, Sophie, kada se vratim vodim na pregled za ruku.'' rekao je i izjurio u trku hvatajući sa šanka ključeve od auta i jaketu sa vješalice u hodniku.
''Bok?'' Tom i ja zbunjeno smo gledali za njim sa žlicama zastalim na pola puta do usta.
''Grozna si.'' zagunđao je Tom. ''Nije fer.''
''Šta?'' Mrzim kad osobe započinju konverzaciju a da nemam blage veze o čemu pričaju. Nisam vam ja Sherlock Holmes pa da odgonetavam!
''Ja moram pisat matišu danas.'' zagunđao je opet.
''Aaaa...To. Ne krivi mene, Georg je rekao da ne moram ići.''
''Ja ću markirati.'' Ustao je od stola i bacio zdjelicu od pahuljica u sudoper.
''Šalabahter, braco. To ti je onaj najnoviji izum. Jako je koristan, inače.''
''Ma da, poslužit će mi da dobijem dvije jedinice. Ona krava konstantno gleda u mene.''

Vidjelo se na njemu, jutros nije bio od volje. Naslađivala sam se cijelo vrijeme dok se spremao. Čudi me što mi nije slomio i drugu ruku. Praktički mu je para išla na uši. Primjetila sam kako je odahnuo kada je napokon napustio kuću. Makar to značilo da će morati pisati test iz matiše bježao je od naslađivačke verzije mene.
Smijući se popela sam se u dnevni na jutarnju turu crtića. Gora sam od male djece. Imam jutarnju i večernju turu, prije spavanja. Spužva Bob je bio razočaravajuć ovaj put. Nije uopće bio smiješan. Zatim su slijedili Silvestar & Čiči, moj omiljeni crtić!

''Kad god se neko zlo dogodi i rješenja tu nema, misle svi. Tko riješit će ga, ti pogodi. Silvestar i Čiči, majstori! Pa bila noć il' usred dana problem ti riješe najgori, a slijede ih...'' Zastala sam u pjevanju uvodne pjesmice jer nikako nisam uspjela pohvatati taj dio. Morat ću to potražiti na internetu. ''Silvestar i Čiči, majstori!'' Slijedio je moj najdraži dio. ''Kad Mjesec pun je, a kuća je stara taaa...Mi tu smo negdje! To bar se dobro zna! Ja zgrabit ću tog kanarinca i bit ću sretan, vjeruj mi! A Hektor će ti skratit krilca...Silvestar i Čiči, majstori! Još traje lov za svakom tajnom, i brojni su scenski zastori. A oni jure uvijek smjelo. Silvestar i Čiči, majstori!''

U ovoj epizodi misterij su bili venecijanski kanali koje netko namjerno prazni, tražeći otkupninu od 10 000 lira. Svaki dan taj netko isprazni po jedan kanal. Najkomičnija scena mi je bila kada je bakica vozila gondolu i pjevala tako da su jadnome Čičiju otpale uši, a on se dosjetio i nabio slušalice na uši. Začuje se treštanje muzike, a Čiči skine slušalice i onako slatko kaže: ''Rock 'n' Roll!'' Nisam se mogla prestati smijati.
Kada su mi završili crtići odlučila sam pogledati najavu programa. Baš kad sam htjela ugasiti televiziju jer nije bilo ničega zanimljivog, začula sam: ''...saznajte u priči o punom Mjesecu.'' Najava za film Vuk. A opće je poznato da volim takve filmove. Znači, večeras u 8.
Onda sam stvarno izgasila televiziju i dohvatila se sljedeće knjige. Cijelu seriju tinte(Srce Od Tinte, Krv Od Tinte, Smrt Od Tinte) sam pročitala, pa mi je trebalo nešto novo. Tražila sam neko lagano štivo nakon debelih knjiga. Prešla sam prstima preko hrbata tanko uvezenih knjiga i, zatvorivši oči, izvukla jednu. Touch The Flame. Udobno sam se smjestila i okrenula prvu stranicu. Uvijek sam čitala sve, od korica do korica, bilješke o piscu, godinu izdavanja, izdavačku kuću...sve. Mama mi se prije često čudila, ali s vremenom je i sama shvatila zašto to radim. Knjiga mi je nekako nepotpuna ako sve ne pročitam. Ova knjiga me potpuno zaokupila, nisam se odvajala cijelo jutro. Bila mi je tako dobra, a ja, kao da sam gledala film: grizla sam nokte na napetim dijelovima, jaukala kada je ovaj ovoga bacio kroz prozor i smijala se različitim izrekama. Bila sam par poglavlja do kraja(knjiga je stvarno tanka, šok nakon one debele) kada je Georg došao doma.

''Mala?'' zazvao me iz kuhinje.
''Ahaaa!'' viknula sam potvrdu da sam u kući, još uvijek zadubljena u knjigu.
''Jesi spremna? Idemo.'' viknuo je ponovo.
''Ahaaa...'' promrmljala sam ja čitajući posljednje retke poglavlja. Zaklopila sam knjigu. ''Molim?''
Georg je glavom provirio sa stepenica. ''Jesi spremna? Idemo na pregled.''
''Kakav pregled?'' upitala sam budalasto mislima još uvijek u knjizi.
''U liječnika.'' odgovorio mi je već nestrpljivo.
''Zar si bolestan?'' upitala sam opet.
Popeo se u dnevni. ''Sophie, vodim te na pregled za ruku.''
Lupila sam se dlanom po čelu. ''Joj, da, potpuno sam zaboravila. Daj mi pet minuta!'' Otrčala sam u sobu i na brzinu se obukla.
''To je bilo šest minuta.'' rekao je kad sam se spustila natrag dolje.
''Jao, hoćete li mi ikada moći oprostiti?'' sarkastično sam dramatizirala.
''Nikada!'' rekao je teatralno okrenuvši glavu od mene. Počeli smo se smijati jedno drugome. ''Daj, silazi dolje, još najbolje da nas uhvati gužva u prometu.''

Kao da nas je ukleo, to se i dogodilo. Georg je živčano lupkao prstima o volan, a ja sam hvatala ritam kojim je lupao i smišljala pjesmicu o tome koliko mrzim ovakve zastoje. Nakon nešto više od pola sata, napokon smo se izvukli iz gužve i došli do bolnice. Bila je to ona ista u kojoj sam bila nedavno.

''Sophie? Što ti je sad? Došla si nas još malo gnjaviti?'' nasmijala se gospođa Lilly s info pulta. Imalo je to nekakav drugačiji naziv, ili možda čak i nije, ali svejedno meni je bilo info pult.
''Došla sam na pregled.'' Prišla sam joj. ''Je li i ovdje velika gužva kao u prometu?''
''Pa, poprilično je slična.'' rekla je. Složila sam razočarano i milo lice. ''Ali sigurna sam da te mogu malo progurati. Prolij si malo ovoga po zavoju.'' rekla je i dala mi neku crvenu tekućinu u bočici.
''Krv?'' upitala sam ju.
''Ma, kakva krv? Sok od višnje. No, prolij to više!'' naredila mi je i učinila sam to.
''Predobro...'' prokomentirala sam. Izgledalo je jako vjerodostojno.
''Odlično. A sad, sjedaj ovdje i pretvaraj se da ti je loše.'' Dogurala mi je invalidska kolica pa sam sjela u njih. Georg je bez riječi samo stajao tamo i gledao cijelu situaciju.
''Ajoj, mmmm, uhh, jooooooj, auuuu...'' počela sam se prenemagati.
Gurajući me, Lilly je spustila glavu do moje i prošaptala mi: ''Pretjeruješ. Ograniči se na samo par vrsta zapomaganja.''
Nasmijala sam se. ''Joooooooooj, huuuuuuuh, mmmmjooooj...'' nastavila sam.
''Hitan slučaj! Hitan slučaj!'' počela je vikati ona i gurati me kroz hodnike brže, dok je Georg, trudeći se izgledati zabrinuto da se uklopi u scenu, trčao za nama. U jednom trenutku skoro je pao, na što sam je umalo prasnula u smijeh. Ali brzo sam ja to zakamuflirala novim zapomaganjem.
Došavši pred sobu za pregled od brzine smo projurili par metara naprijed, ali brzo smo se vratili i zastali točno ispred vrata. Iz sobe je izletio Brandon, doktor kojeg sam također poznavala. ''Što je bilo?! Sophie? O moj Bože, uđite!'' Maknuo se s vrata i Lilly me ugurala. Georg je ušao za nama i zatvorio vrata. Brandon je odmah dohvatio moju jadnu slomljenu ruku. ''Što je bilo? Kako se ovo desilo?'' Pokazivao je na crvenu mrlju na mom gipsu.
''Ma, smirite se, doktore. Nije bilo ništa. Samo smo je slučajno prolili sokom.'' Ono 'slučajno' je bilo posebno istaknuto.
''Od višnje.'' dodala sam ja.
''Odmah da se zna, ja nisam imao nikakve veze s ovim.'' branio se Georg.
''I zbog prolivenog soka ste vi napravili toliku scenu?'' Brandon nas je gledao pomalo ljutito.
''Ne, naravno. Samo smo htjeli malo progurati Sophie.'' objasnila mu je Lilly.
''O moj Bože, dobro kad si već tu. Daj da ti skinem gips.'' Počeo mi je rezati gips škarama nalik onim vrtlarskim. Kada ga je skinuo nježno mi je ruku položio da hladni stol. ''Molim vas, odite u ovu sobicu pokraj.'' rekao je Georgu i Lilly. Zatim mi je preko prsa stavio neko čudo sa željezom na krajevima, od kojih mi je jedan prebacio preko ramena, a drugi zakačio ispod zdrave ruke. Zaključila sam da je to zato da mi se srce ne zrači. ''Kako ti je ruka, osijećaš li bol?'' upitao me.
''Pa, malo boli, da. Onako neugodno.''
Pokrenuo je stroj za rengen koji je visio s stropa. ''Možeš li okrenuti ruku u ovaj položaj?''
''Au, da. Evo.'' okrenula sam ruku stiščući zube.
Nakon par minuti sve je bilo gotovo. ''Evo vam slike, ruka ti je prilično dobro, mislim da ćeš ostati samo na zavoju, ali svakako dođi na pregled ako te bude bolilo.'' rekao je i predao rengenske slike Georgu. ''Lilly, odvedi je na previjanje ruke.''
Lilly me opet posjela u invalidska kolica i na izlazu mi prišapnula: ''Nastavi glumiti, čisto pokrića radi.''
Jedva sam stigla preko ramena Brandonu dobaciti: ''Bok'', a već smo jurili dalje niz hodnike.

Kada su mi i napokon ponovo previli ruku bilo mi je dozvoljeno otići. Sjeli smo u auto i izašli na cestu...Kad tamo još gora situacija nego što je bila kada smo dolazili. Georg umalo da nije odvalio volan od trubljenja. Kući smo došli tek u 5 sati. Tom je već bio u kući i zabavljao se loncima, tavama... Pretpostavljam da je želio nešto skuhati.

''O-o'' rekla sam promatrajući njegovo nesnalaženje među svime tim. ''Ti namjeravaš kuhati?''
''Da. I za tvoju informaciju, ja znam kuhati.'' rekao je i dalje premećući po posuđu.
''Vidim...'' bilo je sve što sam rekla prije no što sam se ponovo zadubila u knjigu.
''Daj, molim te, pusti to. Naručit ćemo nešto.'' rekao je Georg i oduzeo tavu i ulje Tomu iz ruku. ''Sophie, što ćemo naručiti?''
''Ahaaa..'' rekla sam čitajući zadnje poglavlje.
''Tom, što ćemo naručiti?'' Sada je upitao Toma.
''Svejedno mi je.'' rekao je ovaj.
''Vi, djeco, uopće niste od pomoći.'' zaključio je.
''Ahaaa...'' dodala sam ja okrećući stranicu.
''Znači pizza.'' odlučio je on.
''Sa četiri vrste sira!'' dodali smo Tom i ja uglas.
''Baš divno. Najskuplju ste izabrali.'' Ali ipak ju je naručio.

Čekajući dostavu pročitala sam knjigu do kraja. Divila sam joj se par minuti i onda krenula na drugu. Gorka Ljubav. Baš kada sam pročitala prvu rečenicu netko je pozvonio na vrata. Pizza boy!
Georg je primio dostavu i servirao pizzu na stol, a Tom i ja smo se kao lešinari sjatili oko nje.

''Moj je ovaj komad!'' Zapečatirala sam onaj koji je izgledao najukusnije. Zgrabila sam ga i počeli smo jesti.
''Sophie, idući tjedan krećeš u školu.'' rekao mi je Georg.
''Pihh...Imam samo dva dana. Buuu...'' pobunila sam se.
''Ne brini se, ja ću ti davati instrukcije.'' rekao je Tom prividno dobro.
''Bilo bi vrijeme da se vratiš, a profesori će vjerojatno imati razumijevanja.'' Zašto su, dovraga, svi stariji bili tako čvrsto uvjereni da su profesori imalo suosjećajni?!
''Aha, baš...'' promrmljao je Tom među zalogajem.
Georg ga je ošinuo pogledom. ''U svakom slučaju, tu će ti biti tvoj brat da ti pomogne.''
''O, Bože...'' sad sam ja mrmljala.

Kada smo dovršili večeru povukla sam se u sobu, Tom je prtljao po gitari a Georg je sređivao neke spise, dolje, u svojoj sobi. Baš nakon pročitanog osmog poglavlja sjetila sam se Vuka, ali tada je već bilo 9 sati i propustila sam početak filma. Ipak, kako mi se više nije dalo čitati, spustila sam se pogledati ga. Zavalila sam se i pokušala popratiti priču. Tijekom reklama pripremila sam si kokice, namjestivši mikrovalnu na jakost od 800 W i vrijeme od 3 minute. Vratila sam se gore baš kada su reklame završavale.
Većina filma bila mi je bezveze, onako osrednja, ali kraj mi je bio super. Ona borba između onih dvojice, kojima ni imena nisam zapamtila. Zapravo ni ne znam zašto sam gledala film. A onda, kraj.
Došla je policija, prijatelji one žene koju je onaj zločesti vuk napao, a ona se, valjda da pokrije ovog drugoga, napravila glupa.

''Laura, George je mrtav. Tom također.''
Blenula sam u TV. Stajala sam tako par minuti a onda počela umirati od smijeha. Cijela kuća je orila. Georg i Tom su dotrčali u dnevni.
''Koji ti je vrag?'' upitao me Tom.
''Ali, kako?'' Uvijek me išla gluma. ''Pa...pa vi ste mrtvi!'' Zaprepaštenog izraza lica odmicala sam se od njih.
''Ma, ma o čemu ti pričaš?'' upitao me sada Georg. Kada su bacili pogled na televiziju i shvatili koji sam film gledala, iznenada su izgubili zanimanje i vratili se svojim prijašnjim poslovima.
''Auuuu...'' Tom je posprdljivo dodao prije no što je zatvorio vrata svoje sobe.

Ničega više nije bilo na televiziji pa sam se ponovo posvetila knjizi. Oko ponoći već mi se bilo spavalo, pa sam, pazeći na ruku, legla na bok i utonula u san.